Obična prehlada / Akutni bronhitis

Kao odgovor na virusnu infekciju, dolazi do upale sluznice respiratornog trakta. Kako su sluznice gornjeg i donjeg respiratornog trakta veoma slične što se tiče sastava, obična prehlada, tj. infekcija gornjeg respiratornog trakta, može se lako spustiti na bronhije.

Kod upale bronhija, oslobađaju se supstance koje prenose informacije među ćelijama, koje deluju kao hemijski stimulansi. Ovo je često praćeno povećanim formiranjem sekreta, što predstavlja automatski stimulans. Cilije više nisu u stanju da izbacuju sekret. Osetljivi receptori na našoj sluznici detektuju ove različite stimulanse i šalju signal centru za kašalj koji se nalazi u našem mozgu, izazivajući refleks: počinjemo da kašljemo. Ovo može dovesti do grčenja bronhijalne muskulature.

Grčenjem mišića u bronhijama i kašljanjem, telo pokušava da izbaci sekret. Disanje postaje otežano, a kašalj nije jedini problem: stanje je često praćeno poteškoćama pri gutanju, otežanim disanjem i glavoboljama, kao i curenjem nosa.

Image

Kašalj kod obične prehlade – ukratko

Prva faza:
Dva do tri dana suvog, neproduktivnog kašlja koji je posledica iritacije/ili zapaljenja sluznica.

Druga faza:
Pojačana produkcija sekreta tokom 14 dana, produktivan kašalj.

Treća faza:
U fazi ozdravljenja, koja može da traje i do 8 nedelja, pacijent i dalje ima pretežno suvi kašalj.

Hronični bronhitis / Hronični opstruktivni bronhitis – produženi kašalj sa posledicama

Hronični bronhitis je dugotrajna bolest respiratornog trakta. Nakon oporavka od prehlade, pa ni nakon uobičajene dve nedelje posle, pacijent ne prestaje da kašlje.  Tipični simptomi obuhvataju kašalj sa belim, lepljivim sekretom, koji se izbacuje u velikim količinama, naročito ujutru.

Primarni uzročnik hroničnog bronhitisa jeste pušenje. Međutim, hronični bronhitis mogu izazvati i bakterije, Haemophilus influenzae i Streptococcus pneumonia. On se može javiti i kod osoba koje su na radnom mestu izložene prašini, gasovima i isparenjima tokom dužeg vremenskog perioda. Kod hroničnog bronhitisa, sluznice bronhija  zadebljavaju i dolazi do nakupljanja veće količine sekreta. Stvaranjem ovog sekreta, telo se zapravo bori protiv kontaminacije (od strane dima cigareta, bakterija ili prašine) i nastoji da izbaci strane čestice.

Međutim, u isto vreme, konstantna iritacija onemogućava pravilan rad cilija da izbacuju sekret. Tokom dužeg vremenskog perioda, one bivaju potpuno uništene a upala bronhija trajna. Ovo stanje dovodi do ozbiljnih posledica: zid bronhija postaje tanak i nestabilan. Kod jačeg napora (izdisaj, kašalj), dolazi do opstrukcije disajnih puteva, disanje postaje otežano. Može se reći da je početni hronični bronhitis doveo do razvoja hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP).

Image

Hronični bronhitis – ukratko:

  • Uzrokovan konstantnom iritacijom bronhija (primer: dim cigareta)
  • Dolazi do upale disajnih puteva i oštećenja bronhija
  • Cilije na ćelijama disajnih puteva gube svoju funkciju
  • Gust, lepljiv, staklasti ispljuvak
  • Obavezno se mora lečiti. Ako stanje potraje duže vreme, može da izazove trajno suženje disajnih puteva

Astma / Bronhijalna astma – “kratak dah”

Kod ljudi koji boluju od astme, bronhije previše reaguju na stimulanse koji se unose disanjem. U slučaju alergijske astme, ti stimulansi su alergeni kao što su životinjska dlaka, grinje ili polen. Astma ima brojene uzročnike:

  • Genetska predispozicija
  • Alergije
  • Psihosomatski poremećaji

Tokom trajanja asmatičnog napada, disajni putevi se sužavaju. Pacijent oseća naglo otežano disanje praćeno strahom od gušenja. Napad može biti praćen curenjem iz nosa, kašljem, iskašljavanjem, osećajem stezanja i pritiska u grudnom košu. Osobe koje boluju od astme bi trebalo uvek da budu pod nadzorom lekara.

Image

Kada dah postane “kratak”

U ovom slučaju je važno da lekar u ranoj fazi propiše terapiju koja je specifična za astmu i da osoba koja boluje od astme redovno koristi tu terapiju. Kada su u pitanju deca, bolest i terapija predstavljaju stres i kod roditelja i kod dece, zbog čega se često događa da i jedni i drugi odustanu od lečenja, odnosno ne sprovode ga na propisan način. Razlozi za ovo su strah od komplikovane terapije, na primer, zbog poteškoća pri uzimanju lekova ili njihov neprijatan ukus.

Upala pluća (pneumonija) - oprez!

U Nemačkoj svake godine oko 100.000 ljudi oboli od upale pluća. To je najčešća infektivna bolest u zemlji. Težina bolesti i trajanje zavise od vrste patogena kao i od opšteg stanja pacijenta. Uopšteno se može reći da pneumonija, koja je posledica bakterijske infekcije, je najteža. Kod upale pluća svakako treba posetiti lekara i uzeti propisanu terapiju.

Kada je imuni sistem oslabljen, opasnost od upale pluća je velika. U većini slučajeva (70%), uzročnik upale pluća je bakterija, a ređe virusi ili gljivice. Ovi patogeni prodiru u disajne puteve i uzrokuju upalu.

Kako je odbrambeni sistem tela oslabljen, upala se širi u alveole. Disanje postaje otežano, organizam se ne snabdeva dovoljnom količinom kiseonika, a otežano je i izbacivanje ugljen-dioksida. Ovo dovodi do situacije koja je opasna po život!

Upala pluća je obično praćena groznicom, drhtavicom i bolom u grudima. Kašalj je jak, uz obilno iskašljavanje. Izbačen sekret je prvo crvenkasto-smeđ, a potom žuto-zelene boje.

Image

Upala pluća – ukratko:

  • Najčešće je uzročnik bakterija
  • Može se razviti nakon nelečenog bronhitisa
  • Upala zahvata alveole
  • Praćena  je visokom temperaturom
  • Terapija za lečenje kašlja nema efekta

Magareći kašalj (pertussis, veliki kašalj) - ne javlja se samo kod dece

Magareći kašalj je bakterijska infektivna bolest koja je veoma zarazna i mora obavezno da se prijavi. Izaziva ga bakterija Bordetella pertussis.

Prenosi se kapljičnim putem i razmnožava se u respiratornom traktu. Bakterije tamo  otpuštaju otrov koji izaziva kašalj i prouzrokuje ostale simptome bolesti. Period inkubacije tj. period između momenta infekcije i pojavljivanja prvih simptoma bolesti, može da traje od 7 do 20 dana!

Image

Veliki kašalj – ukratko:

  • Visoko zarazna  bolest
  • Javlja se u tri faze
  • Jaki napadi kašlja koji mogu dovesti do povraćanja
  • Gust i lepljiv, staklasti ispljuvak

Laringitis (laryngitis subglottica) - kašalj "poput laveža"

Laringitis je zapaljenje laringsa (grkljana) uzrokovano virusnom infekcijom (rinovirusi, adenovirusi ili respiratorno sincicijski virusi). U većini slučajeva laringitis prati povišena tempretura sa drhtavicom.

Bolest se javlja najčešće zimi, kod dece uzrasta od devet meseci do pet godina, jer je njihov larings još uvek veoma uzak. Sluznica u područiju laringsa i glasnih žica je upaljena. Zapaljenje dovodi do otoka sluznice, što dovodi do suženja disajnih puteva. Prepoznatljivi simptom laringitisa je kašalj nalik lavežu koji dolazi naglo i javlja se uglavnom noću. Ovaj kašalj je obično praćen vibratorskim zvukom (stridor), pri udisaju.

Image

Laringitis – razlog za brigu?

U većini slučajeva bolest nije posebno opasna ali doživljaj otežanog disanja može biti vrlo traumatičan za dete. Poseta lekaru je neophodna, jer puno opasnija bolest, upala epiglotisa (grkljanskog poklopca) može imati iste ili slične simptome.

Pre upotrebe pažljivo proučiti uputstvo. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.